O PROMENAMA

O PROMENAMA

Danas se jako puno govori o promenama i ličnom rastu i razvoju, ali verujte ne bez razloga.

Kada je reč o promenama, one nisu lake, jer da jesu svi bismo svakog dana činili po neku promenu. One vrlo često mogu biti čak i bolne i možemo osetiti otpor prema njima. Zato je važna naša spremnost i odluka za promenom, kao i naša svesnost.

Ukoliko nemamo otpor prema promeni to samo znači da ne činimo ništa novo, i da se nalazimo u starom obrascu razmišljanja ili ponašanja.

Nemojte da vam ovo deluje zastrašujuće, jer nije tako. Svaka promena se može raditi sa lakoćom uz smeh i zabavu. Kada budete svedočili promeni bićete ponosni na sebe i zahvalni na novim uvidima.

Kada se govori o promenama većina govori o novim znanjima, što jeste delimično tačno, jer naš um traži da nam neke stvari budu jasne, međutim ne može samo znanje da nas dovede do promena neophodno je da nešto učinimo i da imamo jasnu nameru.

Promene od nas zahtevaju da razvijamo svoje vrline kao i da razvijamo svoje sposobnosti.

Prvo da razjasnimo šta znači promena?

Promena znači osvestiti gde smo trenutno i kakva smo osoba sada, zatim uvideti u kom se pravcu želimo kretati i kakva osoba želimo ili hoćemo biti, onda doneti odluku i načiniti akciju. Sve ovo je proces koji iziskuje vreme, posvećenost, učenje, otvorenost, doslednost i što je najvažnije odgovornost.

Ključ za promenu je postati svestan svojih misli, osećanja i svojih uverenja.

Gde god da se nalazimo danas i kako god da nam je, mi smo u toj čuvenoj, zoni poznatog, zoni znanja, ili zoni komfora kako je još danas popularno nazivaju. Ta zona komfornog, ne znači da nam je u njoj super i potaman, već smo na nju navikli iako nam je tesno, loše, nešto nas žulja, boli i nezadovolji smo, mi tu zonu poznajemo.

Dok čitate možda vam se ovo čini paradoksalno, ali je tako, razmislite. Kako god da nam je dobro je, jer Bože moj da ne bude gore.

Međutim u zoni komfora nema rizika, ali nema ni dobiti.

Da bismo načinili bilo koju promenu potrebno je izaći iz te zone, sama pomisao na izlazak iz onoga što znamo i što poznajemo nas plaši, pa čak nas strah može i paralisati. Zato je važno razumeti strah, zahvaliti mu se i adekvatno ga prevazići. Na taj način razvijamo jednu osobinu a to je odvažnost i hrabrost. Kada god činimo nešto novo biće nam potrebna hrabrost. Biti hrabar ne znači odsustvo straha i ne osećati strah, već prepoznati strah i uprkos strahu da činimo ono što je dobro za nas i ljude oko nas.

Zbog straha i tog osećaja ostajemo tu gde jesmo, neka nas žulja, ali nam je poznato zato što ne znamo kako nam može biti kada izađemo iz tog poznatog. Da stvar bude još gora, naš um da bi nas zaštitio vrlo brzo krene u stvaranju scenarija, i to uvek najgoreg, kako bi nas zaštitio. Počinje dramatizovati i preuveličavati stvari i ishod. Ovo je važno razumeti. On nam ne želi ništa loše samo nas želi zaštiti, a to da li smo mi zadovoljni ili ne, srećni ili ne, to njega ne interesuje.

Zato je svaka promena teška, trebamo biti otvoreni za nova znanja i ta znanja prihvatiti i primeniti u životu. Na taj način dolazimo do novih iskustva i svedočimo promeni.

Do promena će svakako doći jer stagnacije nema, cilj je da te promene budu progresivne , da napredujemo i da se razvijamo jer ako ne idemo napred ići ćemo nazad.

Zato je svesan lični razvoj i napredak pun pogodak, i to je razlog zašto se danas o njemu puno govori koliko god da nam ovo zvuči izlizano ili smešno.

Budite otvoreni za nova znanja i uvide, vidite o čemu se radi i šta možete dobiti pa tek onda odbacite ukoliko zaključite da nije za vas, jer vaša istina će uvek biti samo vaša istina i ničija druga.

Za Vaš uspeh,

Sneža.